Милорад Куљић: Архетип Златног доба
Од како букну светски котао
аналитичари свашта говоре.
„Да би човек на свету опстао
Срби ће за то да се изборе“.
.
Шта овај лупа помислих прво.
Тако смо мали свету минорни.
Смештају нас под једно дрво
а он збори да смо изабрани.
.
Дан васкрса Христовог стигао
што ме сетило патње му претходне.
По жртви се моћним духом дигао
сведочећи да смо природе вечне.
.
Велика жртва светлошћу пламти
која са Богом светло јој једначи.
Српски олтар моћно небом букти.
Жртвени крик још увек снажно јечи.
.
Светост коју крвљу куписмо
моћи нам светачког духа даје.
Грехе нам преци платили авансно
па мироносци у нама таје.
.
Златно доба праоци створили.
У архетипу нам сећање траје.
Биће да стога смо патњом горели
да будемо свету васкршње јаје.
