Зове се „јантар”, кристал наше меморије,
који има боју ока твоје ведрине,
с погледом што стреми из преисторије  
и прожима ме вечним светлом из висине.

Зове се „понос”, наших предака врлина,
што има држање по узору твог стаса,
уздигнутог над милом и силом долина,
сведочећи свима каква је  твоја раса.

Зове се „Sol  invictus” бог наш што нас води
чији сјај исијава олтар твојих груди,
кроз загрљај их пружи да се двојство сроди
и  патње све избаци да  зора заруди.

Зове се „верност” етос с којим се  молим
а ти га оличаваш. Кажем ти о стању
ствари како бих ти рекао да те  волим.