У земљу Праисконију

Улази се кроз тунел

Од багремовог Цвијета

Кроз огледало дуге

Уз ред пузавица од

Црвених ружа

Пољима њеним шепуре се фазани

Миришу на вјечност

Травчице и звјерчице

Љубављу и миром

Испуњени дани

У светој Праисконији живи Бог

И његова дјеца Сунца

Он слуша молитве што шапућу се тихо

Дај Боже….

И ДајБог даје

И кишу и сунце

И радост и љубав

Блаженство и мир

А кад покрене вјетрове планинске

Плешу храстови

Као у сред представе

У пољу од каћуна

Ратник од свјетла полаже свој испит

Кроз седам сита просијава свој дух

И своју сјенку расточи

Као од сапунице мјехур

А ожиљак вјешто као орден носи

И сакупља еликсир

На јутарњој роси

У Светој Праисконији

Развезују се чворови

Страхова и сумњи

Заблуда и мржњу

И плету вијенцу

Од љубави свежњи

У њој живе пјесници,алхемичари

Чудотворци

У шумама њеним виле,вилењаци

Познати су од змајевих суза њихови ђердани

На облацима бијелим

Праоци диване

Из њихових лула

Чаробни мириси се шире

Мануи по води ходе

Златним луком стријеле одапињу

По Праисконији благостање сију

Дај Боже да Мидгард Земља цијела

Праисконија буде света

Међе нек јој буду од Цвијета бијелог

И сва нек мирише на Бога љубљеног.