Мира Видовић Ракановић: Празници


Када одем

Ватра ће

Да се угаси

Напуниће се

Мраком соба

.

А шта радити  у граду

У којем

Улице плачу

.

Године сам

У самоћи  иштрикала

Док су ме дамари

Шамарали

.

Носталгија жубори

Он живи

У сузама врелим

.

Покушавам

Розе облаке

Да населим

.

Питам се

За кога празници

.

Нека се укину

Нека се укину

Празници за

Усамљене душе

.

МРВ: “Разоткривена неосећања“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s