Мира Видовић Ракановић: Празници
Када одем
Ватра ће
Да се угаси
Напуниће се
Мраком соба
.
А шта радити у граду
У којем
Улице плачу
.
Године сам
У самоћи иштрикала
Док су ме дамари
Шамарали
.
Носталгија жубори
Он живи
У сузама врелим
.
Покушавам
Розе облаке
Да населим
.
Питам се
За кога празници
.
Нека се укину
Нека се укину
Празници за
Усамљене душе
.
МРВ: “Разоткривена неосећања“
