Ти си као ружа –

Црвена као љубав,

Нежна као љубав,

Мирисна као љубав,

Несигурна као љубав.

.

Али ти ниси обична ружа –

Не могу те убрати када ја то желим,

Не отвориш се увек када моје срце жели,

Не миришеш увек када моја душа жели опојни мирис,

Када бих ја желела твој мирис И дах да удишем.

.

Појавиш се када ти то желиш.

Отвориш своје латице

када непознате капи страсти падну на њих.

Замиришеш када ти то зажелиш.

Пробудиш ме када ни не очекујем,

И онда оставиш често, тако на осами.

.

И онда трајеш колико ти желиш –

Некада трен или два,

Некада да не стигнем ни титрај да ти осетим,

Некада довољно да боја, мирис И дах твој до мене стигну,

Некада довољно да узберем те целог И будеш мој.

.

Не, ти ниси обична ружа –

Ти си она дивна, црвена, дивља ружа

Сакривена у жбуну дивљег грма,

сакривена негде на пропланку у шуми,

тамо где само вилењаци знају пут.

.

Када пронађем пут до тог пропланка,

Откријем цвет –

Најдивнију ружу, црвену, миришљаву,

Обаспеш ме својим дахом, нежношћу, спонтаношћу,

Пробудиш у мени титраје младости И радости.

.

Како да чешће пронађем пут до твог пропланка,

Како да чешће пронађем ту дивљу ружу?

.

Како те наћи И задржати заувек?

.

ДТ: “Латице булке“