Горан Хаџи Боричић: Јутарња јадиковка


Свануло је јутро сиво

Сунце једва светлост даје

Али није Сунце криво

што се мени не устаје:

.

НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!

.

Топли кревет назад вуче

мада сан са ока бежи

Данас опет као јуче

зна се грм где зека лежи:

.

НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!

.

Ја њу не могу да сварим

(а мислим ни она мене)

Претерано баш не марим

за лекције и оцене…

.

НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!

.

То је разлог што ми сада

тек напола живот прија

-јер он (живот) почиње тек тада

кад се школа одробија…

Фото: Школско дете; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s