Горан Хаџи Боричић: Јутарња јадиковка
Свануло је јутро сиво
Сунце једва светлост даје
Али није Сунце криво
што се мени не устаје:
.
НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!
.
Топли кревет назад вуче
мада сан са ока бежи
Данас опет као јуче
зна се грм где зека лежи:
.
НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!
.
Ја њу не могу да сварим
(а мислим ни она мене)
Претерано баш не марим
за лекције и оцене…
.
НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!
.
То је разлог што ми сада
тек напола живот прија
-јер он (живот) почиње тек тада
кад се школа одробија…
