Драган Симовић: Плаветна горја у даљини сутона (8)


Титра и трепти,

Гле, румен вечерња!

*

Вилинка сетна

Над пољем про горја

.

*

Тишином одзвања проздух свести.

*

На плахом летњем дашку,

Крошње топола, гле!

Њишу се, трепере,

Уз вилинку сетну.

.

*

Путник кроз властито срце

Ка извору Светлости

Путује

.

*

Љубав у тишини

Тајинствено обитава

Као Велики Дух Стварања

.*

Гле! плаветне горе

Из далеке тишине,

У сутон,

Израњају!

*

Велики Гај, у сутон вечерњи, 22. липањ, 2011. года.

.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s