У суштини полова је нешто божанско, нешто свето, и стога нешто безгрешно. Јер је и полове створио безгрешни Бог као нешто “веома добро“. Улазак греха у људску природу, огреховио је и полове.

.

Грех је раставио оно што је Бог саставио, унео у полне односе зло, греховност, сладострашће, страсност, хаотичност.

.

Сладострађће изазива блуд, прељубу као свесно обесвешћење, светох психофизичког јединства двоје супружника.

.

Сваки човек носи не једну него онолико смрти колико грехова гаји у себи, онолико смрти колико сласти гаји у себи, онолико ђавола колико грехова и страсти гаји у себи.

.

Корен и узрок блуда је у духу, телесни блуд је само овештаствљење духовног блуда.

.

Блуд је “стари квасац“ од кога све тесто бића људског ускисне злом, прљавштином, смртношћу, смрадом.

.

Попуштајући сладострашћу, људско срце стврдне и осладострасти се, те ненормалну распаљеност полну сматра нормалном и природном, мада је све ненормално и неприродно, противнормално и ротивприродно.

.

Тело блудника, то је мали, али прави пакао на земљи. Блуд толико одемони, ођаволи тело да оно постаје вечни плен ђавола, мали пакао у вечни увире. Јер ништа тако не претвара тело човечије у радионицу вечнога зла као демон блуда.

.

. А.Ј.П: “Азбучник богочовечних мисли“