Нестао – отопио се лед-снег на деветом ланцу планина

У Тијању – милом завичају олистало жбуње и дрвеће

Цвркућу многе птице раноранилице умилне певалице

Процветали црвени и плави божури и жуте перунике

Рузмарин и лаванда и невен показују своје тело и лице

.

Дошао сам у родину – у грудима и топлина и милина

 Идем у врт да садим и заливам рано поврће и цвеће

Врт је најсуштије ВедСрбско огледало и његов печат

Данас по ободу имања засадитићу борове јеле јасике

Дивље јабуке јасенове храстове и сибирске кедрове

..

Исијава Јарило на истоку пун месец на западу залази

Расте данашњи дан расту и дан Златног доба и Сварога

Одох на језерце да се огледнем и оставим мали чамац

И на имању обележим велике и мале стазе и путоказе

 Около биће стубови и провидна ограда од зелене жице

..

Дивно је у Тијанији – Унутарњем пространству Тијања

Дивно је на завиајном имању у развоју – Света Тијанија

Данас ћу имање поново освештати демоне припитомити

Вед силницама Сољу Водом Ватром Мирисом и Мачем

И замолити за благослов богове Рода и Јединога Бога

.

.Облачим белу светлосну хаљину опасујем појас везени

Широм отварам двокрилна дрвена врата –пут на имање

Куда ће улазити сви путници намерници – писци песници

Витези Праисконог Реда певачи и свираи виле и вилани

Радознали научници праисконе луталице комшије рођаци

Утемељен дижем руке ка Небу.- потече сила као миловање