Закључак

.
Моја је душа мој друг који ме тјеши у биједи и недаћама живота. Онај тко се не спријатељи са својом душом, непријатељ је човјечанства, и онај који не пронаñе човјечно водство у самоме себи, ишчезнут ће у очајању. Живот се помаља из унутарњости, он не долази из околине. Дошао сам да бих рекао ријеч и сада ћу је изрећи. Али ако смрт спријечи њезину објаву, бит ће изречена Сутра, јер Сутра никада не оставља тајну у књизи Вјечности.
Дошао сам живјети у слави Љубави и свјетлости Љепоте, које су обје одрази Божји. Ја живим овђе и људи ме не могу изагнати из домене живота јер знају да ћу живјети у смрти. Ако ми ископају очи слушат ћу мрморе Љубави и пјесме Љепоте. Ако ми затворе уши, уживат ћу у додиру даха испреплетеном с димом горуће Љубави и мирисом Љепоте. Дошао сам овамо да будем свима и са свима, и оно што данас чиним усамљен, јеком ће Сутра обавијати људе.
Оно што данас збори моје усамљено срце, појат ће сутра срца многих.