Михаило Миљковић: Додир


Tражим нови додир
Као позив у нови дан
Са колико додира
Да закуцам на твоја врата
Да могу да ти кажем
Да сам твој
.
Тренутак у заносу
Искиках ти кошуљу
Плодови прирасли за срце
Рука за руку срасла
У тренутку стаде дах
Отворих врата
За срећу без краја
.
А све је то почело
Само због једног загрљаја
Колико си пута видела
Дно љубави моје
Да је душа моја невина
И зато
Си једна једина.
.
Ти додири су твоје време
Загрли их што дуже и чвршће
Наслони своје време на моје
Тако ће нам вечност дуже трајати…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s