Путовати док се не стигне
до незнаног…
Од глине равити грнчарију
од дрвета столарију
од уздаа музику
за нечији сан
од снова и чежње –
дечији плач
за сањани дан
од речи мудрост
за све који је траже…
О дрећи се ствари
у корист догађаја
и гогађаја
у корист смирења.
Пронети свој живот
кроз што више туђих
остсвљајући им наслеђе
свог Бивања.

П.Ш: “Пламен тишине – песме путника“