Гледа Бог са тугом у оку,
нашу дивну плаву планету,
и начудити се не може
овом суманутом и лажљивом свету.
.
Све врлине одједном не важе,
Сви грехови раширили крила
Да им дам слободну вољу
Где ми је ова памет била?
.
Господари целога света
Уништили и флору и фауну,
Одавно сам требао да
Да дигнем космичку узбуну.
.
Сада размишљам на глас,
Да л да ресетујем све,
Да помор спроведем опет
Да никад не буде ко пре.
.
Та реч ми се стално мота
И пролеће кроз памет,
Морам да направим нов
Радостан и моралан свет,
Да свесно спроведем
Правду и слободу опет.
Значи ресет и само ресет.