Са руксаком малим
а тешким за леђа
корачао човек
преко многих међа
.
Кренуо је мален
осврт’о се није
нити се бринуо
шта се иза крије
.
Да ли има змија
с јабуком у руци,
да ли ће га негде
растргнути вуци
.
Корачао брижан
истеран из раја
пламеним га мачем
изгнаше из краја
.
У коме је било
рајског блага, сјаја
Но Сотона пподло
грозна дела спаја
.
То је било само
горко искушење
због јабуке рајске
на вечито време
.
И сада смо опет
на истоме путу
с торбом на леђима
уз судбину смутну
.
Све до рајског часа
ако буде места
и нових огласа
јер сви хоће кутак
.
Малени у рају
у задњем тренутку
задњем
издисају.

Д.П: “Небеска звона“