Марко Милојевић: Посвета
Ако ме неко у међувремену не тужи,
нека ова књига послужи:
.
Омиљеној професорки енглеског,
када ми песме преводи,
да истакне, да су посвећене широкој слободи,
коју пропагирају овакви изроди!
.
Будућој, најлепшој председници Србије,
да ме указом помилује,
ако ме због неморала,
као сабрата Вијона, пошаљу на вешала!
.
Верној колегиници,
тропске дестинације када ради,
да има чиме да се хлади,
уместо лепезе,
може и ова књига без везе!
.
Подно Копаоника, моме другару,
да у листове ове књиге завија цигару,
а када му нестане дувана опет,
нека овим песмама залаже шпорет!
.
Мојим родитељима,
у вечери зимске, када играју карте,
Да подмећу ову књигу док пишу…
Док пишу резултат…
Размишљајући о мом резултату,
И каква је уклета судбина,
Декласираног њиховог – дисидента сина!
