Илија Зипевски: Балада земљи  


Унутар челичних одаја
Болног механизма
Тешко време насукава дане
И светлост сву иза хоризонта
.
Још један пут
Изнутра боде
Још једном ум
Са нама доле
Закључава небо
.
И пред кога да сручим терет што носим
Ако су речи све што чујеш ?
Са киме да поделим мистику зоре
Ако је ум све што умеш ?
.
Одавно као никада
Заборављени
У гету космоса
Скоро као увек
Чека на нас,
Она чека на нас
.
..Изван механизма
Мистична обала
На којој жубори шапат анђела
Најлепших стихова
Божанска поезија..
*
И пред кога да снесеш тело што боли
Ако су тврђаве све што знам ?
Са киме да откриваш, делиш и волиш
Када је страх све што осећам ?
.
Бескрајном милошћу
Благог срца,
Вечерас скупићу снаге
И пред собом стати да признам:
.
Ја уствари не знам ништа
.
Из дубина њеног невиног сна
На површину избија
Преклињање душа:
.
На површину избија:
.
Ослободи се
Под теретом твог тешког срца
Земља тоне
.
Напусти све
Што мислиш да јеси
И у тишини поново роди се.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s