Осип Мендељштам: * * *
Ко вуге у шуми, самогласничке дужи
У тонским стиховима једина су мера.
Но само се једном у години тек пружи
Дужина у природи, као у Хомера.
.
Као да је цезура – овај ми дан зија:
Тешка се дужина и мир из јутра оте;
Волови на паши; и леност најзлатнија
Из трске извлачи богатство целе ноте.
