Осип Мендељштам: * * *


Ко вуге у шуми, самогласничке дужи

У тонским стиховима једина су мера.

Но само се једном у години тек пружи

Дужина у природи, као у Хомера.

.

Као да је цезура – овај ми дан зија:

Тешка се дужина и мир из јутра оте;

Волови на паши; и леност најзлатнија

Из трске извлачи богатство целе ноте.

Фото: Трска; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s