Научио сам од своје мајке
да слушам и причам бајке,
и како растем све боље знам
без бајки је човек сам.
.
Било је једно време златно,
време детињства неповратно,
дуго је требало па да схватим:
бајкама могу да се вратим.
.
Кад дођу туге и самоће,
када се не зна шта се хоће,
ја опет читам старе бајке
и као да сам у крилу мајке.
.
Јер како растем све боље знам:
без бајки је човек сам.П.З: ‘

‘Лет изнад детињства