Николај Заболоцки: ***
Прва зима кад наиђе немо,
Док лутамо Невом у том часу,
Ми сјај лета упоређујемо
С лишћем што се дуж обале расу.
.
Ал ја волим те старе тополе,
Што се све до вејавица дана
Још упињу да не збаце доле
Свој сух оклоп, зарђали, с грана.
.
Ко тополу мене време свија.
Нашу сличност да опишем хоћу?
Требало би да с оклопом и ја
Чекам зиме самртну хлсдноћу.
