Николај Заболоцки: ***


Прва зима кад наиђе немо,
Док лутамо Невом у том часу,
Ми сјај лета упоређујемо
С лишћем што се дуж обале расу.
.
Ал ја волим те старе тополе,
Што се све до вејавица дана
Још упињу да не збаце доле
Свој сух оклоп, зарђали, с грана.
.
Ко тополу мене време свија.
Нашу сличност да опишем хоћу?
Требало би да с оклопом и ја
Чекам зиме самртну хлсдноћу.

Фото: Месечина над реком Невом; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s