По васцели дан не могу да се придигнем

И  научим како се откључавају врата ћелије.

У куту посматрам месец-уломер.

што зид од зида одваја

и чини ми се слобода

од кута таванице да прави штап,

чујем звуке, видим боје

удишем речи издишем стихове

напољу траје још увек обред од хлеба и вина.

Намештам се најсвечаније

и са пуно пажње улазе и дају ми столицу

ону готованску “мушицу“ стару

и осећам се као на вечери богаташа.

По васцели дан ауре из мене излазе

из кућа одлазе ови празнични дани

прибор свој вретена, корпе, ћилиме, игле

са вазама сада посматрам пажљиво

трипут обилазим око ломаче

заливам уљем пепео

остатке покојника пробам копљем

пењем се до јавне говорнице

и читам ближњима подужи текст

своје одбране.

Као члана породице користе ме

за пољске радове у Коринту и Делу,

по васцели дан на сунцу

по васцели дан од месецом.

Знам, никада ме неће продати на Киклос тргу.

Х.Ш: “Ритуал детета“