Научи ме

да чекам на балкону

прве нити сунчевог сјаја

и слушам песме птица

у интервалима.

Покажи ми

како да те волим

у тишинама вечери

покажи ми…

…како бих волео

да зауставим време

када смо били

сретни са њим

играли се на сунцу

као голубови

кад су жедни слетали

на градску фонтану

а ти

никад ниси знала

да твоја срећа

станује у мојој души.

Научи ме

да на твојим уснама

снивам до бесконачности

да моји рајски трагови

не буду изгубљени ум

у дворишту снова

пробуди у мени свитања

и растури мрак

одагнај немирне ветрове

да ме не прогоне

као немилог странца

нека твој загонетни

осмех Мона Лизе

излечи моје рањено срце

које лежи као лешина

са исписаним страницама

прошлих сећања.

Љубави…научи ме љубави.