Владан Пантелић: Тако је говорила Миона
Једном сам присећам се оштро полудела
Јер јако волим ратовања отвореног типа
Не волим људе уста многоговорљивих
А волим благозвучне и благоухане речи
..
Преобилну љубав нудим људу са квачицом
И нудим силу свог светла што разгони таму
Када усредсредим дејственије и збуњивке
Са непоколебљивим усрђем терам истјазања
.
Саветујем и кажем онима који добро чују
Кад нешто збиља хоћете нос’те то са срцем
И кажем – зваће те жетвар твојих плодова
Усправи кичму и јасну мисао по вертикали
.
И кажем – активирај дубоко мирно дисање
Упознај биљке – оне ће ти све све вратити
Воли животиње да поново постану питоме
Воли људе и не тражи ништа само их воли
И осети тБлагост гледајући Божју творевину
Осети усхит у срцу мир у глави радост у срцу
