Свети огњу, Света земљо,

Косовска заклетво,

Његошева капо.

Сидро јеванђељско,

руко Крститеља,

бројанице,

тужбарице огњишта запретених.

Задужбино Немањића

и Романових.

.

Кућо мога ђеда

у тјеснацу сатрвена,

покидани цвијете,

згажена печурко,

пећино зачарана,

изворе замућени,

крви изливена,

смождена лобањо,

изгризена слутњо.

.

Може ли се?!

Црна Горо,

тијесно хукћу јутра,

хлапћу вуци низ Јаворке,

кипи мјесец поврх Цетиња,

тамјан дрежди у осами,

планине искљуцане орловима.

.

Стрижу се облаци,

ноћ и дан се помијешали,

испити их не умије нико.

.

Без благослова

ни дан не свањива,

ни ноћ се не износи.

.

Острог с неба

на нас ка` на нејач гледа,

Василије Свети, помилуј нас,

спаси да се крстом садјенемо

и

опрости

што достојни тебе нисмо.