Велика Томић: Теслине наћве
Подбочен руком
Већно ће слушати несносни хук Нијагаре
А у руци држати стиснут комадић хлеба из својих наћви
Још увек храни голубове
Све види; Њихову слободу и невидљив светлосни спој
.
Визије није било
Да ће му копци однети ципеле
Србин је увек ишао бос.
