Бранко Миљковић: Човек са сунцем

Онај ко претвара своје срце у поклон
Онај ко претвара свој ум у смешну ватру
Види како се око црвеног сунца
Окреће цвет палећи се гасећи се
.
Онај ко несебично уступа сунцу
Место на коме се реч ни ноћ не зауставља
Види птицу која лети изван зла
Излетевши из једне једначине ругајући се
.
Онај кога је свладао свет
И стране света одузете од сунца
Види чудо најдивније:
Око сунца кружи ружа земља је прошлост
.
Онај ко зна да сунцу недостаје сунце речи реч
Знаће да наду замени маштом
Видим га како пољупцима прелистава
Преостале дане уџбеник светлости
Извор: Поезија векова