Драгица Томка: Сада сам негде између…
Имала сам и сан и јаву.
Могла сам да живим
и могла сам да бежим у машту.
Могла сам да будем јава
и могла сам да будем сан.
Сада сам негде између…
Нестао си из мојих дана.
Нема те у мојој свакодневици.
Нема твог кутка у који могу да ушушкам себе.
Могла сам да сакријем снове у тај кутак
Могла сам да будем срећна и шашава.
Сада сам негде између…
Кривудава стаза поред реке, пролеће 2003. Д.Т: “Латице булке“
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Дивна песма. 🥰🥰🥰👍Жалосно је само када такав хоризонт нестане у нама. Морао сам и ја да се тако осећам, није лако.🙏🙏🙏😏🌞