Верица Стојиљковић: Огрни ме


Огрни ме рукама,

главу прислони на груди,

теме ми пољуби!

Нек угрејем се ја, промрзла!

.

Ухладили ме људи, жалосни,

за срце моје претужни!

Ухладиле ме воде, плакајуће,

небо, што људи су смрштили,

дрвеће у страху, и животиње у бекству!

.

Ухладиле ме сузе,

ветри из даљина их доносе,

то тихи је плач нечији, намучени!

.

Ухладиле ме очи предака,

посматрају на земљи чудовишта!

Ухладиле ме душе потомака,

заледила им се од чуда, срца!

.

Огрни ме рукама, лековима,

ране да залечим својих тела!

Пољуби ми теме, да знам,

да долази другачије,

лепше време!

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s