Аница Илић: Могу
Пролећне ноћи и мирис Живота…
Сета у оку, туга у срцу, бол у души…
Хоће ли проћи?
Још једна ласта без свога гнезда
са сломљеним крилом…
Хоће ли доћи?
Желим да нестанем, у ништа да се претворим
а треба да живим…
Хоћу ли моћи?
