У сну варљивом замро си, Роде,

не уздижеш се небу и светлости,

ни јарки сјај сунчев не буди ти наду

у радосно свитање будућег јутра.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог,

унутарњим видом читај повест своју.

Види и ослушни,

храбри преци твоји усправно иду,

после тешког боја слободи кличу.

Види и ослушни,

витезови горди у одорама сјајним

на виловитим коњима у свануће језде,

јека се чује и гласови су јасни,

из далеких времена дозивају те.

И знај,

живе сени предака твојих довикују

да светом земљом глас слободе пустиш,

да гласом силовитим ућуткаш лажљивце,

да језике свежеш великашима својим

што ти ватру жарку у души утулише,

што те без милости у сужањство бацише.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог.

Витезови сјајни, срчани и поносни

твојом повешћу часно и истрајно језде,

и дозивају те из блиских и далеких времена

са светом земљом глас слободе пустиш.