Гдје Његош спава,

гдје ноћи златом обасјане су,

на гробу твом птице нашле су дом и говоре стихове твоје, да народ на тебе сјете,

да стихови твоји ко голубови у заборав, не одлете.

.

На Његуше сви долале,

да са тобом прозборе,

да мудрости твоје зборе,

да сјутра у неко ново свануће о теби ђецу уче,

Ову пјесму посвећујем теби, пјесниче славни,

нек Ловћеном њен пој кличе,

нек се са тобом сви диче,

Нека ђеца с поносом уче стихове твоје Луче,

За нас још умро ниси,

ти само спаваш, а будни су твоји списи.

.

Молим све оне врохве прлаве,

да кад поред прођу поред твог гроба,

поклон свој дају теби,

доказ да живиш у сјећању и малих и велеких,

такви људи умријети не могу.

.

Хвала, Хвала за мудрост сваку,

Иако млад умро си

с поносом живи сјећање на личност такву,

такви треба да живе и кад су у мраку,

у теби виђех узора.

.

С радошћу се сјећам сваке приче твоје

и не дам да ми се сјећања на тебе упокоје!

.

Јутрос и Његош из гроба плаче,

због осмијеха дјечјих, ни луча више горети не може, јер нема круну златног сјаја, и не чује се више дјечија граја, јер нека не промишљена душа

дјецу посла на врата раја.

.

Црна Горо, Црна јеси, јер тобом злочинци ходе, Боже уједини нас, и помилуј грешне што би све да утру и сруше, а вама анђели мали, нек је вечна слава, јер не само Цетиње, већ цријела Црна Гора у Црнини вјечној због вас треба да спава!

.

Срце од боли свима пуца, дјецо- људи, ви сте сад у загрљај великана, желим што Цетиње и Његоши, за које су се борили преци, угасише зли људи, примате саучечеће сви, и не повратило се никада ово зло црно.

.

Цетиње сви јутрос помињу те, знам опрости што

титулу жалости теби морам да одам, Амин Боже, спаси нас.