И би дан

Завеса сен по соби просу

Клизи свила пар чарапа

Стрже кама расцветалу јесен

Слашћу шапат ори

Испија ширу у част стопалског гажења

.

И би сат

Глава на рамену

Би пој школског звона

Окрете се она свилу да дохвати

Сати кроз прсте цуре

Време је показатељ смираја или буре

.

И би он и она

И калдрма стара турска

Степениште горе води

Крену она реч је опи

Бациће чарапе и фину свилу

Али неће спрати ширу

.

И би ћутња

Гробна тишина

Сад шкрипи оловка фина

Мастило троши траг забораву прави

Заборави

Не заборави реч

Ширу

Сат

И пут ћорави.

В. Т:  „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели!“