Велика Томић: Ћорави пут
И би дан
Завеса сен по соби просу
Клизи свила пар чарапа
Стрже кама расцветалу јесен
Слашћу шапат ори
Испија ширу у част стопалског гажења
.
И би сат
Глава на рамену
Би пој школског звона
Окрете се она свилу да дохвати
Сати кроз прсте цуре
Време је показатељ смираја или буре
.
И би он и она
И калдрма стара турска
Степениште горе води
Крену она реч је опи
Бациће чарапе и фину свилу
Али неће спрати ширу
.
И би ћутња
Гробна тишина
Сад шкрипи оловка фина
Мастило троши траг забораву прави
Заборави
Не заборави реч
Ширу
Сат
И пут ћорави.
В. Т: „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели!“
