Хвала ти Сунце моје

Што Светлошћу својом

Чиниш да Биће моје

 Буде обојено

најдивнијом бојом.

.

Хвала ти Сунце моје

Јер се због тебе

Изјутра уз поскок

Из сна дижем.

.

Хвала ти Сунце моје

Што сваку живу ствар

Тераш на раст

И ка себи дижеш.

.

Хвала ти Сунце моје

Што несебично љубиш

 Свакога без осуде

И никога се не стидиш.

.

Хвала ти Сунце моје

Што цело небо

Учиниш плавим

И од кише начиниш дугу.

.

 Хвала ти Сунце моје

За све оно што чиниш

А ум мој никада

Неће моћи да разуме.

.

Хвала ти Сунце моје.

Владан Пантелић: Кристина Гашић

Кристина је слободна личност и слободна уметница.
Рођена је у Гњилану, студира грађевину, близу је краја,
и завршиће те студије, али је срце вуче другим смером
– у уметност, природу и вечност. Срце ју је довело у село Тијање, дивну природу и лековиту енергију. Довело је у место где се откривају, поштују и активирају традиционалне вредности и велика знања из ведских времена. Кристина ствара просторне слике необичном техником, а поезију пише са лакоћом, у слободном времену, испуњавајући један од талената из свог обимног потенцијала.