Кристина Гашић: Сунце моје
Хвала ти Сунце моје
Што Светлошћу својом
Чиниш да Биће моје
Буде обојено
најдивнијом бојом.
.
Хвала ти Сунце моје
Јер се због тебе
Изјутра уз поскок
Из сна дижем.
.
Хвала ти Сунце моје
Што сваку живу ствар
Тераш на раст
И ка себи дижеш.
.
Хвала ти Сунце моје
Што несебично љубиш
Свакога без осуде
И никога се не стидиш.
.
Хвала ти Сунце моје
Што цело небо
Учиниш плавим
И од кише начиниш дугу.
.
Хвала ти Сунце моје
За све оно што чиниш
А ум мој никада
Неће моћи да разуме.
.
Хвала ти Сунце моје.

Владан Пантелић: Кристина Гашић
Кристина је слободна личност и слободна уметница.
Рођена је у Гњилану, студира грађевину, близу је краја,
и завршиће те студије, али је срце вуче другим смером
– у уметност, природу и вечност. Срце ју је довело у село Тијање, дивну природу и лековиту енергију. Довело је у место где се откривају, поштују и активирају традиционалне вредности и велика знања из ведских времена. Кристина ствара просторне слике необичном техником, а поезију пише са лакоћом, у слободном времену, испуњавајући један од талената из свог обимног потенцијала.