Ноћас ћемо брати биље што све ране лечи.
Негде цветак, негде лист, корен, негде плод
Сви помиловани, душом упитани
У корпу, месечином плетену, ће стати!
.
Понећемо и камење зрело и потока искре
Мало песме зрикаваца, ноћних птица.
Вилин коло са врха женске планине,
И мед са кора, коловођа дрвећа!
.
А пред јутро, кад већ сунце буде будно,
Дому ћемо поћи, где ватре радосне
И жеље благосне већ пламте
И на њима ћемо силу љубоносних
Срцалска направити
То прозори су душама
Ка пољима белим и златним!