Прошапташе тамне ноћи

Напунише крчаг вина

Ког чекају на сред пута

Луталице од давнина

Коме пале ватре живе

С духовима њеним плешу

Коме циједе нектар свети

Златним прахом заливају

Чекају ли сједобрадог

Да му сваку стопу љубе

Ил змајеве васељене

Кажу на том мјесту некад

Почело је све

Кад змајеви круг саставише

Завитлаше све атоме

Срце живота отворише

Рађаху се свијет по свијет

Пјевале су ноћне нимфе

Изњедрише златно јаје

Ех тог трена Боже мили

Најљепшег  од свог постања

Чаробнијег од свих чуда

Веселијег од све среће

Још је негдје у мом бићу

Призват ћу га,загрли ти

Угасити се тај плам никад неће.