Петар Шумски: Обала


Загледан у очи мора
у чвориште таласа
где су реке онемоћале силе
као да остављам два живота
у песку трагова:
два чврста отиска
у крести таласа.
.
Устајем и одам ка месту
где реке не памте
ни име ноћи
ни име дана…
.
Тражим у име оног другог не-Ја
и место где реке
не памте ништа
где реке не знају ништа
где су реке заборавиле све
осим наша два имена…
.
Ноћ је пуна људи
и ти људи говоре
о једној таквој ноћи
пуној људи
и кажу
да се у таквим ноћима чује
хук гласова
који причају о месту
где реке не памте
ни име ноћи
ни име дана
где реке не памте ништа
где су реке заборавиле све
осим наших имена…
.
Не чујем и ходам
према том месту.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s