Радица Матушки: Хвал јунаку


Да л’ у неком ћошку собе

сам целиваш своје ране,

скривајући очи водне,

прегураваш тешке дане.

Срдиш ли се бар понекад

ил на живот ил на сене,

што прекрише твоје зoрe,

стрепњом студи обгрљене.

Немој роде окаснити…

да осмеху предаш лице,

oсмехни се, поглед нек сја,

очи су ти жеравице,

Пут путујеш преко ватре,

трња, мина и голготе,

исправи се, немој пасти,

још су снажне твоје стопе.

Не поклекни пред борама,

ту су оне ко траг свега,

будних ноћи, борби тешких,

стрaжaрeњa, кише, снега…

Непреболне старе ране,

сва неправда и њих вређа

кад је народ ове земље,

окренуо вама леђа.

Заборави српска раја

шта витештво Мајци значи,

шта то беше част и слава…

– Ех, рођени ти не пати!

Ви сте прави борци – Вуци,

борбеност вам јача страна,

устај снажан, све ће проћи…

Биће знај и бољих дана.

Гледам, сав си као птица,

рањена су крила твоја,

чупаш перо из њих храбро,

па у борбу путем слова.

Јаче је то твоје перо,

нег мач љути лажних људи,

замах песме борбу слути,

добар тапше, лош нек луди.

Ја ти наклон свој дарујем,

поштовање већма ту је,

у грудима нешто тиња,

боље сутра душа сања.

Сви сатови нека стану,

нада креће од дамара,

крв предака, хвал Jунаку,

вене пуне протицања.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s