Рекох ли ти оне две речи?

Плашим се, да не заборавим,

Да се не обучем, и одем,

А да  их не изговорим јер

Чини ми се, растопиће се

Камење на путу којим газим!

.

Рекох ли ти оних седам слова,

Које ветрови носе на врхове седам гора,

Где од њих  облаци чудесне кише праве,

Што падају на цветова шарене главе,

Под којима учисмо љубави

Виле и Вилане мале?