Камена реч се одронила
На моје груди, живе, знај.
О, ништа, већ сам спремна била.
И с тим ћу некако на крај.
Ја имам данас посла многа:
Убити треба спомена јад
И треба, срца каменога,
Научити се на живот сад.
Но нека… Шуми врело лето
Ко празник под мојим прозором.
Ја сам одавно слутила све то:
Светлуцав дан и пусти дом.