Ана Ахматова: ***


Камена реч се одронила
На моје груди, живе, знај.
О, ништа, већ сам спремна била.
И с тим ћу некако на крај.
Ја имам данас посла многа:
Убити треба спомена јад
И треба, срца каменога,
Научити се на живот сад.
Но нека… Шуми врело лето
Ко празник под мојим прозором.
Ја сам одавно слутила све то:
Светлуцав дан и пусти дом.

Фото: Ана Ахматова; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s