Мира Видовић Ракановић: Срце
Кад је у свитање
Чуло горке речи
.
Срце моје
Престаде да лута облацима
.
Позатвара све капке
.
Скупи се у грчу
Трза се и чути
И чека ме сањивим
Промрзлим погледом
.
Да кренемо
На пут до плача
.
Јер зна да су мрвице
Трајања љубави
Истекле
.
И излети до дуге
Престали
М.В.Р: “Разоткривена неосећања“
