Маја Марковић: Галеб


Изнад мора се пени скут,
ако икада угледаш да се вине
огранак један тихи, блед
покушај да достигнеш те висине
или му само махни за сретан пут.
Док добује прстима о врх хриди
лагано његова шишти крв
поваздан цео он трпи мирни
смирај сванућа, весели труд.
Како лепота усрећи њега, а
тамне мисли заборави тад
о укусу више не расправља сине
добри су за њега и срећа и склад.
Мало је таквих ко он на небу
а много душа поспаних кипти
нек само један близак му приђе
а онај мали нек почне да лети.
Где да одлети, где да полети
такав и такав да постане сад
у слатки онај вечити лепши
брисани лаки умор је благ.
Смех га спопаде он душу испусти
лагани зној га обли тад
нека и један дан остане
да гледа своју пуку смрт млад

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“

Фото: Галеб; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s