Гледам у звезде, трепераве, сјајне.
Тако су далеко, а тако заједно.
А у мени –
Буде празно, тамно, чежњиво.

И онда се нека туга усели
И онда се нека патња усели
И онда се неки немир усели.

И желим да побегнем
И желим да одем некуда
И желим да нисам на овоме месту.

Да одем негде где нема туге,
Да одем негде где нема патње,
Да одем негде где се немир претвори у мир.

Да тамо не будем сама,
Да тамо будем сретна и слободна,
Да тамо у мени
Не буде празно, тамно, чежњиво…

На чамцу, летње звездано вече, 2003.

Д.Т:“Латице Булке“