Борис Леонидович Пастернак: Златна јесен


Јесен. Чудесни двори
Открити за видик свима.
И просеци у гори
Окренути језерима.
.
Ко на исложби слика:
Сале, сале, сале, сале
Јасена и јасика,
Невиђено озлатале.
.
Липа, с кругом свечаним,
Ко венац на мледенцима.
Лик бреза под венчаним
И провидним веловима.
.
Земља је сарањена
Под лишћем јаркова, јама.
Зграде, сред жутог клена,
Као усред златног рама.
.
У септембарској гори
Стоје стабла пар до пара
И смирај им по кори
Оставља свој траг јантара.
.
Ни у јаругу стати
Да то не откријеш свима:
Лишће ће зашуштати
Од ноге, под корацима.
.
С краја стазе одјече
Ехо са неке стрмине
И – ко вишњево – вече
Згрушава се сад и стине.
.
Јесен. Угао стари.-
Књига, одеће и справа,
Где каталог тих ствари
Већ и студем прелистава.

Фото: Јесен; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s