Све краће ми руке
Дани се лелеком вуку

Ни како ни зашто не знам

Нешто ми очи оте

Већ дуго слеп тумарам

Јануар-лупеж однео те

.

Није ли знао да нећу моћи

Пронаћи друго небо

Да нећу знати никада више

Волети рано пролеће

Без твога зеленог гласа

И косе што на брескве мирише

.

Све више беспућем мрем

И волим те кроз очну таму

Око душе змије се свиле

И све бешње се коте

Једнако у мени трајеш

Јануар-лупеж те оте