У њој су снови које сам покрала
и од себе саме, затворени
лебде наоколо и чекају да се отворе нови хоризонти.
Ту у земљи где све има значење,
где ветрови не спавају него утихну.
Где се муње са косом играју.
Зар не видиш да су ми табани похабани?
Моја снага је искидана тежином
патње која ме је на крају ипак
подстакла на лет.
Киша је почела да пада у вис, ка небу.
Док се ја хватам у коло са ђаволом и једина се
усуђујем да му кажем да је потпуно црн.