Јадранка Делетић: Завичај


Топлина нека к њему ме вуче,

Вјешта игра валова живота,

А, чежњиве мисли свакодневно муче,

Да баш, у завичају, доживи се стота.

.

Завичајно сунце ближе је и љепше,

Све је двапут топлије и срцу је драже,

И небо је плавље, мирисније су руже,

Свој са својим, тако се каже.

Нијесу ово ријечи без реда и смисла,

Већ животна ријека која у круг тече …

„Најљепше је у свом завичају!“

Како једном давно пјесник рече.

.

Док си млађи вјетрови те носе,

Од једног до другог краја свијета,

Ал, када ти једном посиједе косе,

Зажелиш се из свог завичаја цвијета.

.

Тада ти оживе успомене старе,

Рођење, дјетињство, младост и одлазак,

Љубиш сваки камен, своје земље драге,

Нека је благословен свачији повратак.

Фото: Град Беране; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s