Ми пловимо кроз живот овај
на таласима мора…
Мора Љубави и Мржње
што их не разумемо.
Ричући громови у тамним ноћима
и тешки велови кише…
Кад поново стопе наше осете тло под њима,
тада ћемо захвалити небесима.
И стога – ми пловимо…

М.М: “Из заборављеног света у вечност“