Верица Стојиљковић: Чезнем
Чезнем, да се окупам, у сјају ока твог,
Да зароним, у то море, и на дну негде,
заспим.
.
Чезнем, да се винем, меЂу твоје облаке.
Да на једном, душом твојом
запловим.
.
Чезнем, да милујем места, где се твоје птице гнезде.
Да се у једно од њих спустим, крила
одморим.
.
Чезнем, да земљом твојом трчим,
Ливаде на змају прелетим, и врх храста
љубим.
