Напуштене улице
Језивога града
Светле слабе сијалице
Мраком који влада
.
Поцепане новине
Улицама тутње
Да ли је крај пута
Страшнији од слутње?
.
Нагнули се стубови
Покиданих каблова
Тешка душа грудима
К’о да је од олова
.
Трепере светла брода који тоне
Где сам и где спавам, нема ко да брине о томе
Хиљаде година борбе са људском злобом
Лакше бих поднео него дан са самим собом
.
Трепере светла брода који тоне
Вуче море у дубине сломљене олупине
Одвојило се сунце од вечнога мрака
Где лед тече место крви, ту нема јунака