Пишем наредну објаву услед појаве многих дезинформација и неистина на тему словенског старог писма, азбуке или буквице, као и других тема везаних за стару културу наших предака, а коју појединци задојени Инглизмом и њиховим фалсификатом Славјано-Аријским Ведама проповедају од речи до речи као и њихови учитељи Инглисти по разноразним јутјуб емисијама и каналима које се баве „оностраним“ темама без икаквог критеријума, чиме доприносе већу штету него корист алтернативној науци и духовности.

Укратко, Словено-Аријске Веде су фалсификат (наводно древни спис стар хиљадама годинама) који је настао у Русији деведесетих година, вероватно подржан комунистичким државним службама. САВ садрже фантастичне приче о животу словенских богова, о Атлантиди, древним ратовима, три сателита која круже око земље и о четири (беле) људске расе које су настаниле Земљу доселивши се из удаљених звезданих система итд. САВ су написане неким рунама, такозваним Харунама или Карунама потпуно измишљеним за своју намену стварања „древног“ списа писаним „древним“ писмом. Њихове сајтове можемо наћи на скоро сваком словенском језику где се проповеда иста прича дословце. Дакле нема никаквог истраживачког нити научног рада, већ готова, упакована прича од почетка до краја, диригована из једног центра. Инглисти такође шире по интернету и фалсификат наводне докириловске буквице, наводног старословенског писма пре реформе Ћирила и Методија која садржи 49 слова/букви. Уз то, појављују се и изјаве домаћих „инглиста“ како се такво писмо крије у Хиландару и слично, без икаквог доказа о томе, нити аргумента.

Ја ћу овде посветити време да укажем на то зашто је доле окачена слика фалсификат, измишљотина која нема никакве везе са неком азбуком од 49 слова, склопљена тако само да би се задовољила некаква тобожња мистична шема од 7х7 слова. Наравно, у питању је изворна азбука измешана вештачки додатим словима, и накрцана свим могућим варијантама словенских (али и грчких) слова само да би се задовољила прича како су Словени некада имали азбуку од много више слова.

1. Слово Буки је овде намерно преименовано у Боги да би оно наводно означило богове у које су Словени веровали. Чак и да је ово слово некада значило богове, оно се по граматици старословенског језика никада не би могло називати Боги, већ Боѕи, како је граматички правилно рећи богови на старословенском језику. Ова замена Буки за Боги је урађена између осталог јер творци Инглизма очигледно нису разумели право значење слова и речи Буки. Ја сам писао о томе, и чак и да нисам дошао до коначног решења, дошао сам до веома занимљивих, аргументованих закључака. о томе овде: https://www.facebook.com/…/a.112136073…/550460776711337/
2. Овде се појављују две варијанте слова Е, такозвано Ест и измишљено Есм. Наводно слово Есм је само нешто другачије стилизовано слово Е односно Ест. Ових стилизација има подоста у црквеним рукописима широм ћириличног словенског света и водећи се том логиком, још по неко слово је могло на овај начин да се дуплира у овој накалемљеној буквици. Такође су могли тако и да убаце заобљено слово з упоредо са постојећим оштроугаоним Земља и да му надену неки назив и ето још једног новог „древног“ слова. Иста је ствар и са варијантама танког И, па тако имамо и некакав Инит, који је само варијанта танког И са две тачке уместо једном тачком на врху.
3. Средишње слово у овој шеми, слово Оук, није посебно слово, већ лигатура слова Оу (како се некада писало слово у – Ук) које се појављује у неким рукописима. Слово у је једини глас који се у старословенској азбуци записује са два слова (оу) и постоје два могућа разлога зашто је то тако. Први може бити по угледу на грчко оу (како се записивао глас у, за који Грци нису имали посебно слово у средњем веку), или по традицији старог изговора овог гласа који се у прасловенском могуће заиста и изговарао као оу. Подршка другој теорији су упоредне словенске и литванске речи нпр. дрoугь – draugas.
4. У овој буквици су садржане и јотоване варијанте слова а (IA), e (IE), носног е и носног о. Ово нису посебна слова, већ јотоване варијанте већ постојећих, јер јотовање самогласника није уобичајено за све словенске говоре, како у оно време, тако и дан данас. Док се у већини словенских језика самогласници јотују, у савременом македонском и бугарском говору јотовање углавном изостаје (један-еден, јесте-есте).
5. Налазе се и четири искључиво грчка слова која јесу део старословенске азбуке али којим се записују искључиво грчке речи. Међу њима је и грчко Ѳита (глас који Словени немају – Срби га читају као т а Руси као ф) као и слова за двогласе Кси и Пси – сугласничке групе које не постоје у Словенским речима.

6. Последње слово по имену Ижа, је слово које се користило у ћирилици адаптираној за осетски језик (ирански језик Осетије, подручја на Кавказу на граници Русије и Грузије) и први пут је коришћено почетком двадесетог века.

Дакле, све у свему, подвала за недовољно упућене и необавештене.

Свестан сам да на мојој страници има читалаца којима је можда битнија крајња порука мојих и туђих сличних објава (древност српске словенске културе и писма, и њена мистика) него сам истраживачки пут и провереност таквог пута. То видим по томе, што истовремено се подржава мој рад и рад потпуно непроверених извора и противуречних информација међу којим су и ове о којима сам управо писао. Дакле логички је немогуће слагати се са неком информацијом која је заснована на неком истраживачком процесу и развија се кроз време, са готовом причом које је ето ту пред нама, готова, савршена и очувана 30 000 година без икаквог оштећења. Дакле, то је најблаже речено неозбиљно. Дакле критичко мишљење, и напор усмерен ка образовању у оквиру теме која нас интересује треба да буде испред некаквих готових, сензационалистичких објава. Истина треба да буде битнија од онога што би волели да чујемо. А онда иде и друго питање, зашто би уопште баш то волели да чујемо ?

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 52-ги наставак)