Можда ћу једном да ти кажем
Теби која се свега сећаш
И знала си за све
И шта то значи
-Чувајте овај свет
То си нам рекла
-Сачувајте све што је из љубави
.
Зашто је то важно?..
-Можете ми веровати – рекла си
-Немојте плакати у самоћи
У самоћи молитву кажи
.
Рашири крила над реком живота
Дуж читавих њених обала
Нек љубав буде изнад свега
И тамо где се свет крије
.
И тамо где увек знаш
Да истина лебди у времену
И где љубав не тражи ништа
Сем да траје…
.
Сећаш се тамо си рођена

.
Песма посвећена Мири Саичић за њену збирку песама “Месечева соната“ и као захвалност и дивљење за њен префињени и надахнути, и изнад свега, божански дар за поезију.